Видовдански марш 2007. године

покајнички, ходочасни и хуманитарни
марш вере и воље

Видовдански марш 2007 организовали су: Српски народни покрет 1389, Фамилија србских навијача и Свесловенско књижевно друштво; чланови Сабора православно-родољубивих удружења Србска слога. Видовдански марш је покајнички јер представља нашу жељу за општенародним покајањем које је први корак у духовном препороду и повратку Богу, ходочасни јер се посећују велике српске Православне светиње - манастири, цркве, итд, а хуманитарни јер се носи хуманитарна помоћ прикупљана уочи марша најугроженијима на Косову и Метохији. Упркос бројним искушењима и проблемима, вера и воља су нам дали снаге да истрајемо и стигнемо до циља.
Марш је кренуо 14. јуна 2007. уз благослов Патријаршије и молитву за срећан пут у Храму Светог Саве са платоа испред Храма, уз присуство медија, пријатеља, чланова породица, других организација Србске слоге, итд. Марш је пријављен уредно МУП-у као „скуп у покрету“ и као такав је добио полицијску пратњу која је регулисала саобраћај. Тражена је званично помоћ од Владе Србије, Координационог центра за Косово и Метохију и новог Министарства за Косово и Метохију, али су се они оглушили о наш апел упркос званичном ставу Владе. Марш је организован из просторија Задужбине Гојковић на Врачару на чему смо веома захвални господину Здравку В. Гојковићу. Од Војске Србије је купљено 100 половних врећа за спавање, фабрика минералне воде „Моја вода“ из Вршца је поклонила 3 700 литара негазиране воде а пред марш добили смо још 900 литара воде; донацијом пријатеља изнајмљен је аутобус који је возио вреће за спавање, хуманитарну помоћ, воду, личне ствари учесника марша и превозио оне који због повреда нису могли привремено да ходају. Преноћиште и храна нису, због оскудице материјалних средстава, могли бити обезбеђени унапред, већ су ови проблеми решавани по принципу данас за сутра или чешће ујутру за увече.
На челу марша је увек била српска застава, затим барјаци Милоша Обилића, Косанчић Ивана и Топлица Милана (које смо добили као поклон пред полазак) и обележја „1389“ и „Фамилије“. Из дана у дан су расли наше самопоуздање и вера, па смо све више певали радосни што чинимо нешто конкретно за отаџбину. Вест о маршу се ширила Србијом упркос безразложној и бесмисленој блокади од стране власти, захваљујући листу Правда, Фокус радиу, ТВ Палма плус, локалним медијима итд. Неки су нас, док смо марширали, гледали збуњено не знајући о чему се ради, док су други излазили да нас поздраве, изнесу освежење итд; за 14 дана нико се није противио маршу. Многи су пошли на марш срцем - физички неприпремљени, па је већ у Тополи наступила велика криза, јер је преко половине учесника марша имало озбиљне ране на ногама, ипак, хвала Богу, ујутру је марш успешно настављен. Неке детаље као што је спавање на пијачним тезгама у градићу Ушће, дочек са хлебом и сољу у Крагујевцу или девојку од 17 година која пред спавање сама себи буши жуљеве како би ујутру могла наставити марш је тешко речима описати.
Улазак на Косово и Метохију је био незабораван, цела јужна српска покрајина је већ сазнала за марш, сваки аутомобил који је пролазио поздрављао нас је сиреном или са три прста а најчешће једним и другим поздравом, народ је био дирнут и одушевљен, што је и нама дало снагу да заборавимо све недаће. Круна марша је крштење двојице учесника 27. јуна у Косовској Митровици -Драгана из Шапца и Јосифа из Смедерева, а кумови су им били пријатељи које су упознали током марша.
На Видовдан смо кренули рано ујутру према Грачаници на Свету Литургију, а одатле ка коначном одредишту Газиместану где је дошло неколико хиљада Срба да се поклоне сенима јунака који су положили животе за слободу и достојанство отаџбине и рода. Ту су нас Шиптари припадници Косовске полицијске службе (КПС) претресали, а затим су због националних обележја на мајицама ухапсили двојицу припадника покрета 1389, два рођена брата, да би их након интервенисања ослободили; један Србин је ухапшен и пребачен у полицијску станицу Обилић одакле је убрзо пуштен. Гледали смо кулу на Газиместану са неверицом да је марш успео, пресрећни, али и тужни што напуштамо свету српску земљу и пријатеље са марша. Из манастира Студеница је стигао предлог да марш постане заветни, да буде традиција која ће бити јасан знак целом свету да нам је неизмерно стало до Косова и Метохије и да га се никад нећемо одрећи ни по коју цену, уз Божију помоћ и наш труд нека тако и буде.

Ево како је изгледао марш по данима:
14. јун: долазак у Младеновац, преноћиште и покрет рано ујутру;
15. јун: Топола;
16. јун: Крагујевац;
17. јун: Кнић;
18. јун: Краљево;
19. јун: Маглич;
20. јун: манастир Студеница;
21. јун: Ушће;
22. јун: Рашка;
23. јун: улазак на Косово и Метохију, Лепосавић;
24. јун: манастир Бањска;
25. јун: Звечан;
26. и 27. јун: Косовска Митровица;
28. јун: Грачаница и Газиместан.

Пуна величина руте кретања-улаз

Организациони одбор Видовданског марша 2007. године
Телефон: 011/334 9853, 063/847 1806
E-mail: vidovdanskimars@mail.ru
Интернет адреса: www.vidovdanskimars.com
Адреса: Задужбина Гојковић, Дубљанска 10
11000 Београд

промотивни спот Видовданског марша: ...погледајте